„Mi suštinski ne znamo šta je za nas dobro. I zato cilj treba da bude da težimo miru i sreći. Da smo spokojni. Da smo dobri ljudi. Da služimo čovečanstvu, planeti, sebi... Onda kroz zahvalnost zbog toga što jesmo, što smo živi i zdravi i blagosloveni mirom u duši, spoznajemo put"
Kako je gospođa Ksenija Fekete Cvetković napravila distributersku kompaniju koja je dugo bila među top 10 u Srbiji i koja postoji već 30 godina?
U ovom intervjuuu shvatićete zašto su Pez, Chupa chups, Fishermans friend i mnogi drugi proizvodjaci izabrali baš nju i njenu kompaniju za saradnike svih ovih godina. Jer isti se istom raduje.
Napominjem da u intervjuu ne pričamo dosadne priče poslu, već besedimo o onome što prethodi i šta ishodi. O mehanizmima, zadovoljstvu i potrazi za svetim gralom.
U prethodna dva dela intervjua smo pričali o energiji, vibracijama, odrastanju, emocijama, zdravom okruženju i svim onim malenim, bitnim, stvarima koje čine nas poslovni i privatni život zanimljivim, dinamičnim i uspešnim. U ovom, poslednjem delu intevjua, gospođa Ksenija priča o svojim borbama i nedoumicama. Upoznajemo njenog tatu a za sam kraj intervjua otkriva kojim je tehnikama i veštinama ovladala.
Uživajte...
- Eto nas na početku priče. Vi ste se za to i školovali. Da pomažete. Samo ste našli drugačiji put da to radite.
Prvo sam uzivala u ulozi Biti mama. Naravno da sam u ono vreme mogla da poverim decu tada mladim baki i deki, a da se ja lakše snalazim dalje. Ali sam ja htela da budem majka i da preuzmem na sebe svu brigu i odgovornost za svoje sinove i služim toj svrsi. Potom sam bila mama u firmi. Pa i među prijateljima. Meni je normalno da kavaljerski otvorim vrata svojoj drugarici da ona negde uđe ili pridržim kaput posetiocu... Da brinem o dobrobiti svojih zaposlenih... Da osetim njihov napredak i zadovoljstvo. Da pomognem gde god i kako mogu svima u nevolji ...Meni je to prirodno. Kao i mnogo toga značajnijeg od pomenutog. To serve (na usluzi). I da budem, nisam to bila kad sam bila mlada, ali sam na tome radila, dakle da budem humble, što bi Englezi rekli. Skromna, puna razumevanja. Da ne reagujem na posledicu nego na uzrok. Da pomognem da taj uzrok prestane da bude uzrok nekom lošem ponašanju. Ali i da se izmaknem iz onog odnosa u kojem pomaka ne može biti. I stalno se vraćam na to: Mir u duši. I kako da dođem do njega. Da li je to bespoštedna borba za novcem? Nije... On ne donosi sreću iako olakšava život u materijalnom svetu.
Ali ja nekako mislim da je čovek u miru sa sobom, radeći što više može vodjen pozitivnim emcijama u svakom danu. Jer mi se krećemo po jednoj amplitudi emocija i vibracija. Ako kažemo da je nula kao smrt, a iznad nje su sve lepe emocije koje nas raduju i vode u raj ka Bogu, a ispod su sve ružne koje izazivaju patnju, i ako smo mi prečesto u takvoj negativi, tj. u djavoljim emocijama... onda smo u paklu za života. Onda se razboljevamo, onda nemamo mir u duši. Ne dolazimo do dobrih ideja i ne vidimo crvene cvetiće. Što reče moj sin: Bože ja sam morao da dodjem u Kanadu da vidim da postoji folijaž. Raznobojnost jesenjeg lišća... Odgovor na to je da je bio opterećen nekim potpuno drugim važnostima, ne videći lepotu prirode koja buja pred očima onih koji imaju čime da vide.
Iz mira u duši i zadovoljstva, počinješ da vidiš stvari a i onda da donosiš bolje odluke. Zato je jako važno ne dozvoliti da te neko iznervira. Da te neko poseduje. Da te izbaci iz tvog mira i ubaci te u svoju ludu negativnu vibraciju. I da ti iz te loše vibracije počneš da vučeš potpuno naopake poteze. Zato, nemoj da pišeš poruke kad si ljut! Poruka će da ostane a ti ćeš da izadješ iz ljutine. I odćuti u ljutnji. U strpljenju je spas.
- Nemoj ništa bitno petkom da rešavaš. Petak je isto što i ponedeljak.
Da. Daj sebi vremena. Daj sebi mir da te ne budeš uvučen u nešto zbog čega bi se potom kajao. Ne prihvataj u srce uvrede i kritike... Jer ako vam je pruženo nešto ružno, a vi to ne uzmete, tada ta rugoba ostaje davaocu. Samo napravite barijeru, kao stakleno zvono i neka se sve loše odbija od Vas i to je to.
- Slažem se, ali složićemo se i da moraju postojati granice. Jer ako vam neko skače po kičmi morate reagovati.
Tako je. To sam vam rekla, sklonite se. Recimo kod zaposlenika imate uvek mogućnost da ga korigujete malo, da mu date šansu da se gradi i napreduje... Da se uzajamno sinhronizujete. A sa nekim se ne može nikako. I tu se putevi moraju razići. Opet na lep način, ako je ikako moguće. Jer ne možete sa svima biti u harmoniji.
I u kući morate biti servilni (to serve.) Jer ni ukućani, pa ni biljke, ni životinje neće opstajati ukoliko niste brižni i nećete naći mira ako je vaša okolina nesrećna. I zato morate da dajete uvek i u svemu puno toga od sebe.
- Ja ne volim ta moderna uputstva: Ovih deset stvari će vas izlečiti! Ili Uradite ovih sedam stvari i bićete srećni...Ali svako ima svoje rutine. Koje su Vaše?
Ja sam ceo život zadavala sebi zadatak da budem što uspešnija u poslu. Vredna, disciplinovana, fokusirana, lojalna, odgovorna.... i mnogo toga još...I to ne samo zbog novca koji je samo semafor uspeha, već da bi se radilo nešto i lepo i dobro. I onda novac dodje kao neka prirodna nagrada. Pritom mi nije bilo bitno da to bude neki veliki novac, već da bude adekvatan. Da ga podelimo svi mi koji na tome radimo. Tako isto sam uvek želela da dobro izgledam, ne u smislu zavodnice, već da budem likeable. Dopadljiva. Da budem prijatna, pristojna i negovana. Da budem svoje najbolje izdanje u okviru onoga što mi je Bog dao u dobu u kojem sam. Jer je i to ljubav prema sebi i disciplina. I kad je vi imate u poslu imate je i u životu.
Važno je i posebno negovati svoje zdravlje... i opet uz disciplinu, jer, eto, čuvši svoju dijagnozu oko rezistencije na odredjenu hranu, sledilo je: Stop šećer, stop cerealije, naročito belo brašno, stop testa, pice, slatkiši... Fokus na zdravu hranu. I čuvaš predano svoj telesni hram u kojem obitava tvoje biće. I kad ti kažu što više salate i što više lagane hrane, poslušaj. Jer ti to daje vodu koži i pojačava metabolizam. Ako te neka tradicionalna ajurveda nauči kad i šta treba a kad ne treba da jedeš. I kad naučiš šta je autofagija, pa se pridržiš, opet radiš u korist svoje svrhe i sreće.
Fokusirani na svoju dobrobit, uspevamo da čujemo i odaberemo pravilno sve informacije važne za nas. Samo je pitanje da li hoćemo i da li uspevamo da implementiramo to znanje.
Ja sam se uvek trudila da mnogo učim i da što više to implementiram. I u tome sam nekako uspevala. Jer kad implementiraš pa ostvaris boljitak, ti si onda zadovoljan. I opet idemo ka sreći. Srećna sam ako sam zdrava. Srećna sam ako mi ljudi kažu: Ti za svoje godine, kojih imaš milion, ne izgledaš loše (smeh). Ako mi ljudi kažu: Prijatno mi je sa tobom jer nosiš neku lepu energiju. Nasmejana si, draga si ljubazna si, sijaš nekom unutrašnjom lepotom, znam da sam na dobrom putu...
- Kad sam Vas pozvao pre neki dan, zvučali ste apsolutno isto, ako ne i za koji ton niže nego ranije. Imate taj glas koji je miran, fin i opuštajući. Zapravo, nikad vas nisam čuo da vičete. Što ne znači da to ne radite. Ali prosto većinu vremena ste takvi. Mirni.
Let it flow. Budi voda. Što ste mirniji i opušteniji i vibracije glasa budu drugačije.
Postoje neki periodi u životu kada pogubite konce i sa samim sobom. Kad prestanete da vežbate i splasnu mišići. Kad prestanete da se punite pozitivnim mislima, meditirate i radite ta svoja tihovanja. I automatski krenu da se dešavaju loše stvari. I tome potpadnete. Što kažu Nikad jedna nesreća ne dolazi sama. Kad si nesrećan, odmah privučeš novu nesreću i polako počneš da bivaš gubitnik. Tad je vrlo bitno biti disciplinovan i preokrenuti se ako možeš. Čak iako upadneš u tešku depresiju, jer ljudi smo. Padamo. I Bog nam je dao ovakav život da naučimo šta je tuga da bio cenili sreću. I bolest da bi cenili zdravlje. Sve to moraš iskusiti kroz život. Jer život nije lak. Naprotiv! Ali ako teškoće doživljavaš kao da je to još jedan stepenik koji treba da prodješ, i da je to za tebe suštinski dobro, i da će iza toga da se nadje neko rešenje, jer se uvek nadje... E ta vera meni uvek daje mir. Kako sam starija i kako sam imala ta iskustva, i kako se sve to nekako dešavalo i razrešavalo, shvatam da je bilo svrsishodno što sam bila u nekim jako teškim situacijama, jer se iz toga izrodilo nešto drugo. Jer mi suštinski ne znamo šta je za nas dobro. I zato cilj treba da bude da težimo miru i sreći. Da smo spokojni. Da smo dobri ljudi. Da služimo čovečanstvu, planeti, sebi... Onda kroz zahvalnost zbog toga što jesmo, što smo živi i zdravi i blagosloveni mirom u duši, spoznajemo put.
- Ljudi često misle da je depresija gubitak energije, a ona je zapravo jedan katalizator.
Tada ti Bog kaže stani i razmisli.
- Stani jer guraš u sebe umesto da izbacuješ...
Nekad si nesrećan jer shvatiš da te ostavila neka žena ili si izgubio neki posao, a onda iza toga shvatiš da je to bilo s razlogom, da bi došlo nešto drugo, bolje. Možda ne odmah. Možda kroz tri pogrešne stvari pa onda, ali je to bio put da dodješ do nečeg vrednog i svakako si stekao iskustvo.
Ja sam izučavala svakojaka spiritualna učenja kroz život. I da nisam imala tu vrstu radoznalosti, verovatno bi završila tamo gde sam i počela. Samo, kao pacijent. Imala sam mnogo teških situacija u životu. I razvod braka i preosetljivo dete i mnogo izdaja od ljudi kojima sam verovala... I vodila sam firmu u mnogo teškim i rizičnim vremenima. Morala sam da se snalazim svim umećima. Radeći sa najrazličitijim nivoima ljudi od najnižih do vrhunskih ljudi, preko osoba koje su se ružno ponašale prema meni, ali i onih koji su me svojom plemenitošću štitile. Naučila sam da se prilagođavam i izdižem iznad neprijatnosti, da ne mrzim i ne svetim se. I to sve podupirući se znanjima stečenim izučavajući razne metode, škole, učenja, religije. Shvativši da postoje stvari koje mene ushićuju pronašla sam načine koji su mi pomogli da savladam mnoge teške situacije i probleme.
Pričamo o hrani... Ja sam npr. pre dve godine prkosila nekoj svojoj bolesti i nisam je prihvatala. Odlučila sam da je rešim ajurvedskim načinom života. Pa sam naučila šta je to lakto-vegetarijanska ishrana, kakav je to ajurvedski način života i primenivši njihova načela postigla sam rezultate koje medicina nije zabeležila.
Isto tako. Kad sam otvorila firmu, moj otac je čupao kosu s glave. Naučnik čovek. Pa ti ode u piljarice... pa što sam te školovao? Pa što si svirala klavir, učila jezike, išla na balet, čitala knjige a sad prebiraš po krompiru i pereš flaše od koka kole. Pa da li si ti normalna?
Mrtva ladna mu kažem: Pa šta!
Nastaviću da sviram klavir. Govoriću engleski tamo gde se govori engleski. Čitaću lepe knjige. Ali moju decu će da prehrani u ovom trenutku, briga o tom krompiru i zadovoljnom kupcu. Imala sam mir u sebi i bila sam sigurna da neću uvek raditi to. Onda sam, korak po korak, napredovala. Da bi dočekala da mi otac jednog dana kaže: Ksenija pa ti si jedina u našoj porodici koja zna da zaradi novac. Kako ti to radiš?
Nisam se libila ničega! To je suština.
- Gospodin, Dr. Egon Fekete, naš poznati lingvista, ostavio je na mene fenomenalan utisak. Zajedno smo radili na katalogu za proizvode koje uvozio Al grosso. Zadatak je bio da predstavimo vlasnicima STR ova, 2006 godine, vrlo luksuzne, konditorske, proizvode. Ali da to bude njima blisko, a da pritom ne bude banalno.
Da ima neki sistem, stil, način, značenje...
- Sad bi neko rekao katalog k’o katalog... Ali tu je bilo više od 300/400 proizvoda. A opet ne možeš da predstaviš Balconi na jedan način a Pez na drugi. I zapravo taj sistem razmišljanja je preteča portala www.naturehub.rs, koji u svojoj osnovi i promišljanju ima utkano iskustvo sa Vašim tatom i Vama. Jer sediš sa čovekom koji je u tom momentu broj 1 ili 2 za reči i rečenice u Srbiji. Urednik Velikog srpskog rečnika i autor knjiga Jezičke doumice....poznati slavista. Posle toliko godina mi je bilo logično i verovatno lakše nego drugima, a na osnovu tog znanja i drugih, da sa kolegom Vedranom, napravim portal sa različitim proizvodima, koji imaju nešto zajedničko. Neku nit. Ništa ne iskače... Sve je fino spakovano.
I kroz sistem i kroz vizuelni doživlja i kroz osećaj harmonije. I da ti je to prijatno da gledaš. Sve se to postiže. Sve su to znanja za koja ja kažem okultna i za koje sam ja imala radoznalost i pored redovnih poslova koji su uslovno rečeno trivijalni.
Nisam se bavila onim za čime je moja duša žudela, umetnošću i sl, pa sam se onda okrenula spiritualnim učenjima i ezoteriji. Od učenja vatre Raul Amona, preko Silva metoda, preko osnova astrologije i numerologije, do Teta hilinga, šamanizma i Yoge i istočnjačkih učenja o točku života i reinkarnaciji....ili Principa Majanskog kalendara... neporekidno sam čitala. I sve je to negde širilo moje vidike. I sve je to rasterećivalo moj um od pritiska i briga. Meni je meditacija mnogo pomogla. Jer ako se 2 do 3 puta dnevno, na 10 do 15 minuta, odvojiš od realnosti i utoneš u sopstvene dubine, koncentrisan makar na sopstveno disanje, afirmacije ili molitvu, onda se osvežiš, energizuješ i možeš dalje. Neko roni, njemu je to meditacija. Neko tihuje u samoći ili peca u jutarnjoj tišini prirode. Nije bitno šta je, bitno je da te skloni od pritiska. Da te mentalno relaksira.
I na kraju shvatite da svi govore jedno isto, da religije uče dobroti I ljubavi, te da svi putevi vode u Rim. Na ovoj planeti smo sa nekim ciljem. Svako je poseban cvet u Božijoj bašti... Nađi svoj cilj. Nađi svoju svrhu. Što si bliže tome, to si bliži sebi, a tu su tvoja sreća i mir.
