Zanos čini ljude boljima

U prvom i drugom delu intervjua sa Čika Perom, kreatorom beskvasnih hlebova i wave barova, pričamo i pevamo o ljubavi, ishrani, stvaranju. A završavamo sa zanosom i aktuelnom temom koja nas razara. Nadam ste da ste uživali u ovom intervjuu bar upola onoliko, koliko smo nas dvojica, dok smo razgovarali.

• Reci ti meni Petre... kada si sad ovako mentalno zdraviji i zaljubljen…. Kako ide sa pesmama. Pišeš lepše pesme ili kako?

U odnosu kako sam pisao ranije, pišem manje ali zanos je isti. Meni je kod pesama najbitniji zanos. Dešavalo mi se nekada da pomislim da sam napisao najlepšu pesmu na svetu. Posle kad pročitam, pomislim da nije baš ni razumno (ahahahaha), ali u tom trenutku ja sam toliko bio zanesen i bilo mi toliko lepo, da ja nisam ni najbolje sklopio sve to. Mislim da je uticaj tog zanosa vidljiv i kod proizvoda i da je jako uticao na stvaranje. Bez toga ništa. I kad udješ to…pesma teče… to je žuborenje potoka. Tvoje je da dodješ, slušaš i uživaš. A ako mogu nekako da snimim to žuborenje i da još to neko čuje… to je to. Ili da opišem.

Ja sam video pesnike u koječemu. U radu, u trčanju…U najobičnijim poslovima sam video ljude koji su tako zaneseni. Koje nosi čista poezija. Prepoznavao sam ih jer sam i ja imao takve trenutke i znam šta je poezija. Čovek je pesnik, samo nikad nije napisao pesmu. Ne zna da objasni zašto je nešto uradio (npr. neki sportista) ali on to savršeno radi.

• Ima toga i u prodaji i marketingu. Ne može baš sve da se objasni i ubaci u excel. Mislim…može da se objasni, ali treba da sedim i objašnjavam ti sledećih sat vremena. A opet nisam siguran da ćeš ukapirati jer moraš da prodješ čitavu putanju kroz koju sam ja prošao da bi mogao da shvatiš. Mora da si iz materije.

To je intuicija.

• Amigdala ti kaže uradi to, jer će za mesec dana da bude to i to.

To je najveći problem da prepoznamo. Što sad ovo da uradimo kad nema logičkog pokrića. A u stvari to su često najbolje odluke. Iz srca. Do najvećih otkrića nije dolazilo postupno, kroz eksperimente. Već je to bio bljesak (npr čitav Teslin rad). Jer kako da izmisliš nešto novo ako se vrtiš po krugu znanja kojeg već poseduješ. I najveći je problem izaći iz tog kruga i proširiti se. A to ne možeš mentalno. Mentalno možeš samo u krugu. I to je ceo problem. Kako biti lud, čudan, neobičan i da izadješ iz kruga.

• Vidi, sada je aktuelna koačing industrija koja pokušava da napravi excel i sistemski objasni izlazak iz kruga. Ako uradite to i to i uradite ovih deset stvari, izaćićete iz kruga. A zapravo to nije objašnjiva stvar. Bez obzira što oni možda navode sebe kao primer i njima se to možda i doista dešavalo, ali sama ideja pakovanja u šablon nije realna.

Pa to je isto kao objasniti kako voleti. Čovek da voli, mora da se zaista trudi, a ne može da uči. To je i trud i rad, ali je i nešto unutar tebe.

• Hoću da platim i hoću rezultat. Koliko košta da naučim da budem van kruga? Ali kod ljubavi i kod ovih stvari, rezultat nije zagarantovan. Moraš da se trudiš, moraš da voliš, mora ovo, mora ono, ali cvrc. Rezultat nije zagarantovan.

Da da…To je kao da hoćeš da se kockaš, ali da sigurno dobiješ.

• Tako je. Nema sigurnosti. Ako hoćeš da izadješ iz kruga, nema garancije.

Kada bi svaka osoba koja se bavi koačingom postavila sebi pitanje: Da li sam ja life coach?...on bi već bio u problem. Jer ne bi bio siguran.. Jer šta ako nisam…

Jer to je suština. Ako samog sebe pitaš ili nekog drugog pitaš da nešto potvrdiš, onda je to problem. Ako si siguran šta jesi i da li jesi, onda te nije briga da li drugi to vide ili razumeju. Jer tu je problem pokušaj pravljenja posla od toga. Od neizrecivog.

• Od ljubavi, od strasti, od neumerenosti…

Ko pravi posao od ljubavi, on je…. Aahahha

• Ja volim onu: Od vas poštenih, mi kurve nikako da dodjemo na red

Ima tu još jedan problem. Možda je mali, ali utiče značajno. S vremenom to preraste u popovanje. Ako uradiš ovo, onda će biti ono…A niko ne voli popovanje

• Upravo sam tu stvar pojašnjavo svom detetu  pre neki dan. Gde sam mu crtao da čitava industrija ide prema snižavanju IQ-a. Inače, prosečni IQ se meri svake godine u svetu, i počeo je da se snižava, prvi put u istoriji čovečanstva, 2012 godine. Dotada je stalno rastao. Zašto? Jer teži se šablonu. A kad je šablon, nema novog Ilona Maska. A šta ćemo sad sa tim? Ilon ne razmišlja šablonski, nema coacha, a najbogatiji je na svetu?

To je veliki problem i sa umetnošću i sa naukom. Jer je sve sad u timu. Niko ne prati decu pojedinačno. Niko ne otkriva i ne podržava talenat kod nekog deteta. Barem ne kod nas u Srbiji. Hajde da mu pomognemo, hajde da ga inspirišemo da on da što je moguće više od sebe u toj nekoj oblasti. Da im obezbedimo uslove da se taj njihov talenat razvije. Da voli to. E to je naš zadatak. I tu mora da bude potpuno drugačiji odnos prema deci, prema čovečanstvu

• I eto nas u temi koja nas razara ovih dana. Jer uticaj društva na odrastanje i vaspitanje deteta posle nekog petog razreda je 70% do 80% naspram roditeljskih 20% do 30%, koji je dotad bio dominantan. I da je npr. moje dete, koje ima korektan talenat za crtanje i sviranje, odraslo u vreme kad smo nas dvojica odrastali, verovatno bi iskočio i bio nepopularan. Ali bi se okolina pobrinula za to. Njega bi prepoznao učitelj likovnog ili muzičkog i gurnuo ga u neku sekciju. Mene je prepoznao profesor srpskog jezika, koje me poslao na novinarsku školu mladih istraživača. Prepoznao sam se sa glumom i u AKUD Krsmanac… Možda se ja time sad ne bavim u velikoj meri, ali je sve to deo nekih procesa i mog života. I to je moj “buke”. Ali me neko primetio i usmerio. Društvo je pomoglo u mom oblikovanju (pritom su to 90 te godine). A danas upravo toga nema. Kad vidi...

Oduševi se…

• Daj mu Peru iz 8/4 koji isto svira i pomozi im da naprave bend. Društvene okolnosti ne utiču na decu.

Niko ne posvećuje pažnju dobrim stvarima. Sad se samo priča o nasilju. Desi se tuča o nekoj školi, vidi cela Srbija. Niko ne vidi decu koja nešto stvaraju. Ponekad izadje naslov tipa: Osvojili smo zlatnu medalju na svetskom takmičenju iz hemije... Čekaj il mora da osvoji zlato da bi bio primećen? Šta ćemo sa ovima što ne osvoje zlato? I to su predivna deca. Svako ima neki talenat. To je najveća poenta. I ne mora da budu preterano dobri djaci u smislu ocena, ali imaju neke druge kvalitete.

Ima onaj stari film u kojem je klinac koji zna da vozi bicikl i dobija dvojku iz nekog predmeta. I svi su bolji od njega, ali on zna jedini da vozi bicikl. E to je to. Neko zna da vozi bicikl pre svih drugih.

• Za kraj i za sve koji bi voleli da čuju kako Čika Pera koristi sve svoje talente, preporučujem da dodju i poslušaju kako radi trebovanja sa radnjama zdrave hrane. Jer tad se vidi na licu mesta, kako izgleda mladost, ludost, radost. Neprepričljivo.

Ahahahah

Ima priča… Od ranije.

Tri godine sam se čuo sa jednom ženom koja je imala svoju radnju. I tako pričamo o svemu. Kako ima sina, pa kako će da mu okreči sobu, pa u koju boju…I tako čuli smo se redovno.

I desim se ja u jednoj veleprodaji, a nikad je video nisam. I vidim i čujem ženu koja je okrenuta ledjima i priča sa nekim. A ja kad sam se javljao, nikad nisam govorio ime firme, nego: “Pekara izvolite…”

I tako, dok je dok je ona okrenuta ja kažem: “Pekara izvolite”

Žena se okrene i reče “Peeero…” I zagrli me

To nikad neću zaboraviti.

• Da li je istina da si tako, telefonski, upoznao i smuvao svoju sadašnju ženu?

Nemoj to da pišeš… Aahahahahaha