Heljdin med je veoma tamni med, koji u Rusiji proizvode pčele koje posećuju cvetove heljde. Biljka heljde proizvodi seme koje se bere i koristi kao zrno u ishrani ili melje u heljdino brašno. Ali pre nego što biljka heljde proizvede seme, prvo proizvodi nežno belo cveće koje je pčelama neodoljivo.
Heljdin med svoju tamnu boju dobija od polifenola, moćnih antioksidanata koji se takođe nalaze u crnom vinu, tamnoj čokoladi, čaju i bobicama. Ukus mu je bogat i sladni, sa notama crnih trešanja i čokolade.
Manuka med, s druge strane, dolazi sa Novog Zelanda i Australije, a proizvode ga pčele koje posećuju grm manuke. Kao i med od heljde, takođe je tamni med. Manuka med je najpoznatiji po svojim lekovitim dejstvima, posebno u oblasti zarastanja rana. Ukus mu je drven i hrabar, ponekad sa slanom gorkom oštricom.
Nauka oko meda: Heljda vs Manuka
Manuka med je najviše proučavan zbog svojih antibakterijskih efekata i sposobnosti zarastanja rana. Još 1981. istraživači su uspeli da pokažu da Manuka med pomaže u lečenju opekotina i rana, a pokazao se i efikasnim u borbi protiv infekcija otpornih na antibiotike.
U skorije vreme, naučnici su počeli da testiraju i upoređuju druge vrste meda, posebno heljdin med, takođe taman i bogat antioksidansima. Istraživači sa Univerziteta Brock pokazali su da heljdin med ima snažne antibakterijske efekte protiv bakterija otpornih na antibiotike.
U odvojenoj studiji koja je upoređivala heljdin med sa Manukom, naučnik je otkrio da je heljdin med imao veću antioksidativnu aktivnost od Manuke i pokazao je ekvivalentno antibakterijsko delovanje protiv bakterija Staphilococcus aureus i Pseudomonas aeruginosa.
Med od heljde: jednako efikasan i pristupačniji
Ako ste ljubitelj Manuka meda, zašto ne biste probali heljdin med? Što se tiče lekovitih efekata, on je podjednako efikasan.
