Dva su problema, kad udjete u razmišljanje o biljnoj ishrani:
- Šta da jedete kad ste gladni, a u gradu ste, a nigde nema ništa, a šećer vam pada i morate hitno nešto da stavite u usta
- Kako to što jedete da budete ukusno, sočno, da se emotivno povežete i da vam prija, baš kao što vam je otojuč prijao dupli čisburger sa krompirićima
Jer mozak registruje ukus kao emociju u trunutku, i čitava filozofija velikih lanaca brze hrane se zasniva na dobijanju ama baš iste emocije zadovoljstva, svaki put, kada jedete to što jedete. Dobijanje istog onog sadašnjeg trenutka. I svi se oni takmiče pričama o nutritivnim vrednostima, kvalitetu...bla bla bla, a zapravo sve vreme igraju na kartu emocija. Zato su tu sjajne fotografije, osmesi, druženje, porodica... i sve uzvišene vrednosti, koje vas teraju da se identifikujete sa njima. I da se pridružite pokretu zadovoljnih, srećnih, sjajnih, blistavih....
.... debelih, bolesnih, sklerotičnih, sa baj pasom... MUŠTERIJA
I sve je to legitimno. Ali da li je legalno?
To ćete morati sami da otkrijete. Nije teško. Svratite do prve laboratorije, iskeširajte par hiljada i proverite krvnu sliku.
... Sistem je već napravljen. Ljudi su zavedeni, deca su zavedena i nisam siguran ni da bi armije psihoterapeuta mogle tu nešto da urade. Jer kad čovek neće da se menja, on neće. I to je to.
Ali, šta ako neko vodi borbu po njihovim pravilima? Šta ako postoji način i mesto gde dobijate dobru emociju, dobar trenutak, gde je sve ukusno, gde su cene korektne, gde je sve ZDRAVO?
Ne „majke mi“ zdravo, nego nedvosmisleno i jasno zdravo.
I nije pitanje da li ste vegan, vegetarijanac ili ne. Niko vas ne tera da to budete ili da verujete u priču o veganstvu. Ali svakako je logično da 2,3 obroka nedeljno budu samo od povrća.
Uostalom, zar i Crkva ne propisuje post i to na vodi i tek tek na ulju.
Pa ako smo verrnici, u čem je problem. Zašto malo verujemo i poštujemo, a kad nam treba trunka discipline, onda baš i ne. Ili tumačimo drugačije...
...
Djumbir superfood bar sam otkrio pre nego sam upoznao Nevenu. Špartajući gradom u paničnoj potrazi za biljnom hranom u danima posta. Dopao mi se njihov ukus. Iako sebe smatram korektnim kuvarom, još uvek ne mogu da postignem takve ukuse kao u Djumbiru. Dopalo mi se osoblje i dopala mi se energija.
Djumbir zapravo ima sve karakteristike goreopisanih mesta. Samo je legitiman i legalan jer je 100% zdrav. A kad malo zagrebete ispod površine, otkrićete da rade sa jako malom profitnom stopom, kako bi mogli da priušte vrhunske biljne obroke od organskih proizvoda što široj populaciji. To se da videti jednostavnim uporedjivanjem cena na netu sa sličnim obrocima u inostranstvu i u okolnim državama.
Emocije se skupljaju...
Tu je četvrtak popodne u Djumbiru. Tu je klopa sa sinom. I tu se rade intervjui za naturehub.rs
I kao što mi je u nekom drugom životu Sačulatac bio druga kuća, tako je u ovom Djumbir. Neko bi rekao da su to dva različita sveta, a ja vam kažem da su ista istacka. Jer su emocije i energija koju dobijam slične. Doduše, krvna slika mi je malo drugačija, ali... sve u svoje vreme.
