Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju.
Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.
Zašto spada u vrhunske namirnice:
Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način.
Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate.
Ne sadrži gluten
U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina.
Potpuni izvor proteina
Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Prema novijim istraživanjima, biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više.
Dobra za zglobove
Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice.
Obiluje biljnim vlaknima
Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare.
Obiluje antioksidansima
Proučavanje objavljeno u časopisu Journal of Medicinal Food koje je uporedilo 10 žitarica i mahunarki koje uspevaju na Andima, pokazalo je da kinoa sadrži najviše antioksidanasa. Jedno kasnije proučavanje pokazalo je da proklijala kinoa ima još više antioksidanasa. Namirnice bogate antioksidansima su poznate po tome što usporavaju procese starenja i pomažu u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerrova bolest.
Bogata kvercetinom i kempferolom
Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti.
Pogodna za oporavak od stresa
Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.
Kako se priprema
Kinoa se kuva veoma brzo, čak za neverovatnih 12 do 15 minuta, što je pri današnjem tempu života čini savršenim prijateljem svake domaćice. Kinoa se pri kuvanju tretira poput pirinča. Obično se kuva i poslužuje kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu se praviti ukusni vegetarijanski burgeri od kinoe, može se dodati i u salatu, što je danas i neizostavni deo menija većine restorana. Seme kinoe se takođe može samleti i koristiti za pripremu brašna, tako da lako možete da dobijete egzotično brašno bez glutena. Kinoa se može koristiti i kao hrana za bebe. Zanimljiva informacija je i da je 2013. godina proglašena "Međunarodnom godinom kinoe" od strane Ujedinjenih Nacija zbog svojih potencijala da doprinese sigurnosti hrane u svetu. Iako kinoa tehnički nije zrno, ona se i dalje smatra za hranu "celog zrna".
