Kad kreneš iznad Kragujevca prema Kraljevu, zorom, može ti se desiti da u oktobru uhvatiš inje na travi. I sam pogled na Gružu, jer se tako vika taj deo Srbije, oplemeni te za čitav život.
Rezi napolju, ti u duksu, izađeš iz kola i gledaš dole. I pitaš se gde ovo još ima. Gde ima ovake lepote, ovake krasote.
Uspravljene travke hvataju prve znakove zime. Smiraja. Sunce se lagano promalja, rezi ti oko glave, ali ti nije 'ladno.
Jer ti srce bije kao bućkalo kod pančevca u 4 ujutru.
I ne razmišljaš.... samo jesi. Tu sa zemljom na kojoj si rodjen i odrastao.
Dišeš i živiš. Čistiš se i ozdravljuješ.
...
Srbijo majko mučenice, i prekrstim se.
Ovo sam skinuo od Goge, drugara. Uvek je to radio kada iz Cg ulazimo u Srbiju po povratku sa Ade Bojane. Onda stanemo u kafanicu na Limu na klopu, gde gledamo kako sitno klizi reka. I ćutimo. Jer smo se „drali“ jedan na drugoga pet dana. Drugarstvo. Do koske. Batinjanje verbalno. Tvrdo. Nabadanje rečima... u sitne sate. Pražnjenje. Terapija dok još nisam znao šta je to... Prapočeci „brutalnog“.
Opet sam u Gruži.
Gunjevi prolaze pored. I tek poneki nos i ćela provire. Hitaju na posao, pa posle na njivu. Jer ne mogu od jednog da žive. Otkad znam za sebe, komšije seljaci su radile po dva posla. A kad naidje vreme za vršu, uzimali su odmore i bolovanja, da bi sve stigli. Da prehrane, odškoluju i popiju koju sa ekipom ispred prodavnice ili u domu. Po koju flašu... a ne čašu.
...
Danas su sahranili Radeta – džambasa. Brat po babinoj strani. Samo je pao u dvorištu i nije se pomerio. Bio je vredan, ali se uništavao. Od ranog jutra je dolivao...I kad god sam ga video, uvek je frljao jezikom. Ali smo se voleli. Uvek je bio ljubazan i blagonaklon. Levo krilo fudbalskog tima.. lokalni heroj u mladosti.
Nisam otišao na sahranu, jer učim. I ne mogu.. Evo ga tekst, kao epitaf. Kao spomenik na još jednog koji je „pao od ljute“.
Ionako sam obećao sebi odavno, da od mene, istorija Nikolića kreće na drugu stranu. Jer dosta je umiranja od alkohola i dosta je bežanja od straha.
Učim dete da strah prigrli i da ga savlada.
To je nova doktrina.
...
A inje... Ko inje. Opet će ga biti početkom oktobra, za oči koje ga vide i dušu koja ga ište i oseća šta je Srbija... majka mučenica... i mi mučeni s njom. Svih ovih „vunenih“ godina.
Ali bez ideje o predaji i povlačenju.
Jer jedna je majka.
...
Vidimo se na ulici ovih dana.
