Azijska kuhinja je bogata povrćem, ribom, morskim plodovima, celovitim žitaricama i začinima koji imaju super uticaj na zdravlje. Obuhvata spektar regionalnih kuhinja koje se razlikuju po ukusima, sastojcima i načinima pripreme. Evo par primera:
Kineska
Koristi veliku količinu povrća i kombinuje različite ukuse i začine.
Sojin sos je nezaobilazan sastojak iste. Bogat je aminokiselinama i dobar izvor proteina. Sadrži i mikroorganizme koji su nam potrebni za prirodnu fermentaciju u crijevima.
Sa druge strane đumbir je odličan za cirkulaciju, a koren ove lekovite biljke može pomoći kao sredstvo za smanjenje holesterola i triglicerida u krvi.
Tu su još tofu, riba i pirinač. Ključni principi kineske kuhinje su ravnoteža ukusa, sveži sastojci i raznolikost tekstura.
Japanska
Poznata je po svežim sastojcima, minimalističkom pristupu u pripremi hrane, estetski privlačnim i prezdravim jelima. Naglasak se stavlja na sirovo ili blago kuvano povrće, ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, plodove mora, rižu, alge (npr. nori) i fermentirane proizvode poput misa i soja sosa. Japanska kuhinja takođe promoviše umerenost u ishrani.
Inače, stanovnici Japana su jedni od onih s najnižom stopom srčanih udara na svetu. Načela japanske kuhinje su: više ribe, voća i povrća, servirati manje porcije te jesti polako i svesno.
Tajlandska
Poznata je po kombinaciji slatkog, kiselog, gorkog, slanog i ljutog okusa. Koristi se širok spektar začina i sastojaka poput ljutih paprika, ribe, morskih plodova, svežeg voća, povrća i riže. Takođe se koriste sosovi od ribe, kikirikija i kokosovo mleko. Sve su to namirnice koje imaju brojne zdravstvene prednosti, a jedno od najpopularnijih jela je njihova supa Tom yum, ali i neizostavni Pad Thai.
Tajlanđani često koriste kurkumu koja je poznata po protivupalnom delovanju, a pomaže i kod ublažavanja alergijskih simptoma i artritisa. Takođe je snažan antioksidans koji štiti telo od slobodnih radikala i toksina.
Korejska
Poznata po fermentisanim jelima kao što su kimchi (fermentisani kupus) i doenjang (fermentisana pasta od soje). Uključuje razne vrste mesa, ribe, morskih plodova, povrća, pirinča i začina poput čilija i belog luka, koji ima snažno antibakterijsko i antivirusno delovanje.
Takva hrana ima nisku vrijednost glikemijskog indeksa, što znači da uzrokuje mali porast šećera u krvi. Korejska kuhinja smanjuje rizik od dijabetesa, upala u telu i na koži te promoviše uravnotežene obroke s velikim brojem priloga.
