Kleka (Juniperus communis), 100g

Narodna imena: Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva. Kleka raste kao manje više zimzelen uspravan grm. Ima igličaste listove koji stoje po tri u pršljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Još iste godine se razvijaju plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek iduće godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi. Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima. Primena: Koristi se protiv zastoja mokraće, za dezinfekciju mokraćnih organa, kao diuretik, za poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća i lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može dovesti do oštećenja bubrega. Recepti: - Čaj: Jednu kašikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 šoljom ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno. - Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili domaće rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kožu ili razređena za obloge kod bolova mišića, zglobova i neuralgija.

Hemijski sastav: Sadrži eterično ulje, flavonske glikozide, tanine, invertni šećer, pektin, gume smole i voskove. Eterično ulje čini 40-70 različitih terpena (najviše ima pinena koji daje karakterističan miris terpentina).