ŠTA JE TO SLAVUJEVO ZRNO HELjDE SIROVO?
Heljda se proizvodi u Kursku, poljoprivrednoj i ekološki čistoj oblasti Rusije. Heljda je Slavujev primarni proizvod. Zelena heljda, za razliku od smeđe, nije termički obrađena. Takvo, neobrađeno zrno, sadrži 30% više korisnih mikro i makroelemenata i vitamina od proparene (propržene) heljde. Nežna mehanička obrada ne oštećuje jedra zrna, zbog toga je ceo spektar vitamina i minerala (u sirovom stanju) u potpunosti sačuvan. Zelena heljda ima mekan orašasti ukus i može se konzumirati kuvana ili pripremljena na pari.
O PROIZVODU
Heljda počinje da se uzgaja pre više od 5 hiljada godina. Mnogi izvori tvrde da je rodna zemlja ove žitarice severna Indija i Nepal, gde dobija naziv „crni pirinač“, dok je danas je u mnogim evropskim zemljama, zbog sličnosti njenog semena sa bukovim orašastim plodovima, nazivaju – „bukova pšenica“. Istočni Sloveni počinju da je nazivaju ,,grečka”, jer kod njih dospeva iz Vizantije u VII veku, gde su je uglavnom u manastirima obrađivali grčki monasi.
PREDNOSTI HELjDE
Ono što heljdu izdvaja u odnosu na druge žitarice je, pre svega, visok sadržaj gvožđa – mikroelementa koji je potreban našem organizmu za vezivanje i prenos kiseonika. Druga njena značajna karakteristika jeste potpuno odsustvo glutena, koji utiče na usporavanje metaboličkih procesa. Pored gvožđa, ova žitarica sadrži i mikroelemente kao što su: fosfor, magnezijum, cink, mangan, bakar, selen, kalcijum, kalijum, kao i silicijum, hlor, natrijum i mnoge druge. Heljda je bogata vitaminima B grupe (B1, B2, B3, B6 i B9), koji normalizuju rad kardio-vaskularnog i centralnog nervnog sistema. U njoj se sadrži i vitamin E, koji ima antioksidantno dejstvo i štiti ćelije od uticaja slobodnih radikala, kao i A vitamin, koji snižava rizik od pojave očnih bolesti, utiče na jačanje kostiju i regeneraciju tkiva.
PREPORUČUJE SE
Zbog visokog sadržaja gvožđa upotreba heljde se, pre svega, preporučuje osobama koje pate od anemije. Sa druge strane, zbog odsustva glutena, mogu je koristiti osobe koje boluju od celijačne bolesti (intolerancija na gluten), a u tom smislu je pogodna i za osobe koje pate od astme ili psorijaze. Rutin, koji se takođe može naći u heljdi, utiče na jačanje zidova krvnih sudova, apsorpciju vitamina C, kao i na snižavanje kiselosti u želucu, pa je zbog toga bitan za osobe koje imaju povišen krvni pritisak ili pate od gastritisa. Heljda ima srednji glikemijski indeks (60-50), što predstavlja značajan faktor u ishrani osoba koje boluju od dijabetesa.
Prosečna hranjiva vrednost na 100g: Energija: 1536 kJ/368 kcal, Masti: 3,1g od kojih zasićene masne kiseline: 0,42g; Ugljeni hidrati: 71g od kojih šećeri manje od 1g; Dijetetska vlakna: 9,1g; Proteini: 12,7g; So manje od 0,01g. Bez glutena. Bez aditiva. Bez konzervansa.
Sastav: oljušteno zrno heljde 100%
Karakteristika |
Vrednost |
Kategorija |
Ruska
|
Brend |
Slavuj |
Dobavljač |
Grecka |
Način proizvodnje |
Gluten-Free, Non Gmo, Vegan |
Namena |
Holesterol, Krvni sudovi, Vitamin B |
Nutritivne informacije |
proteini (više od 10g na 100g), vlakna (više od 10g na 100g) |
Oblik pakovanja |
Pvc kesa |
Pol |
Unisex |
Sadržaj pakovanja |
Zrno |